Na osnovu čl. 3, 4, 42-43, Zakona o zdravstvenoj zaštiti „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 107/05 i 72/09 i člana 26. Statuta Opšte bolnice Petrovac na mlavi, Upravni odbor donosi:
P R A V I L N I K
O KORIŠĆENјU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I KUĆNOM REDU
I – OSNOVNE ODREDBE
Ovim Pravilnikom, u skladu sa Zakonom, utvrđuje se u zdravstvenoj ustanovi Opšta bolnica Petrovac (dalјe:opšta bolnica) uslovi i postupakkorišćenja zdravstvene zaštite bolesnika;uslovi boravka i ponašanja za vreme ostvarivanja zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi; druga pitanja odznačaja za korišćenje zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi kroz:
I. Dužnosti i prava pacijenata
II. Kućni red
III. Pregled i prijem bolesnika
IV. Boravak bolesnika na odelјenju
V. Obaveštavanje o stanju zdravlјa stacionarnih bolesnika
VI. Ishrana bolesnika
VII. Odmor i razonoda bolesnika
VIII. Održavanje reda i higijene
IX. Posete bolesnicima
X. Otpust bolesnika
XI. Postupak u slučaju smrti bolesnika
XII. Posebne odredbe
XIII. Završne odredbe
I DUŽNOSTI I PRAVA PACIJENATA
Član 1.
U korišćenju zdravstvene zaštite svi građani su jednaki bez obzira na pol, rasu, nacionalnost,veroispovest, političko uverenje, društveni i ekonomski položaj.
Član 2.
U korišćenju zdravstvene zaštite, strani državlјani i lica bez državlјanstva imaju jednaka prava idužnosti kao domaći građani, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i drugim posebnim propisima.
Dužnost je svih zaposlenih u Opštoj bolnici da pacijentu omoguće ostvarivanje svih prava propisanihzakonom, kao i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje Zakona kao i da pacijentu pruže stručnu pomoć uostvarivanju tih prava.
Član 3.
Poslovni bonton kao skup opšte prihvaćenih pravila ponašanja na radnom mestu i u poslovnojkomunikaciji treba da bude prihvaćen od strane svih zaposlenih kao standard ponašanja u Opštoj bolnici, radiostvarivanja dobrih poslovnih odnosa, kao i zaštita ličnog i profesionalnog ugleda zaposlenih.
Član 4.
Građani Republike Srbije, kao i druga lica koja ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji,imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom i dužnost da čuvaju i unapređuju svoje i zdravlјe drugihgrađana, kao i uslove životne i radne sredine u kojoj učestvuju: građani, porodica, poslodavci, obrazovne i
druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udružena zdravstvena služba, organizacija zazdravstveno osiguranje, opština, grad, autonomna pokrajina i Republika.
Član 5.
Za vreme lečenja i ostvarivanja zdravstvene zaštite u zdravstvenim ustanovama pacijenti su dužni da sepridržavaju opštih akata zdravstvene ustanove o uslovima boravka i ponašanja u njoj.
U slučaju da pacijent zahteva da prekine lečenje i pored upozorenja doktora medicine na moguće posledice zbog ovakve odluke, dužan je da o tome da pismenu izjavu.
Ako pacijent odbije da da pismenu izjavu, o tome će se sačiniti službena beleška, koja se upisuje i čuva umedicinskoj dokumentaciji pacijenta.
Član 6.
Pacijent je dužan da pri ostvarivanju zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi:
1. aktivno učestvuje pri zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlјa;
2. u potpunosti informiše zdravstvenog radnika o istinitim podacima o svom zdravstvenom stanju;
3. pridržava se uputstva i preduzima mere propisane terapije od stane nadležnog zdravstvenog radnika.
Član 7.
Osiguranicima odnosno korisnicima zdravstvene zaštite, zabranjeno je u prostorijama i u krugu ustanove:
Da oštećuju stvari date na upotrebu,
Iznošenje imovine Bolnice i inventara,
Gaženje i oštećenje travnjaka i drugih zasada u bolničkom parku,
Nasilno i provokativno ponašanje,
Bacanje odpadaka van mesta predviđenog za to,
Oštećenje i prlјanje prostorija,
Unošenje opasnih i štetnih materija u prostorije zdravstvene ustanove (lako zapalјive materije,
eksplozivne materije, vatreno oružje i sl.),
Unošenje alkohola pića i opijanje u prostorijama zdravstvene ustanove,
Pušenje,
I drugo ponašanje kojim se remeti red i mir, nanosi šteta ustanovi i licima koja borave u Bolnici.
Pričinjenu materijalnu štetu koju bolesnik učini bolnici dužan je nadoknaditi.
Ako se pacijent ne pridržava nabrojanih obaveza nadležni zdravstveni radnik može otkazati pružanje dalјezdravstvene zaštite pacijentu, izuzev u slučaju hitne medicinske pomoći, tj. u onim stanjima kod kojih biuskraćivanje medicinske pomoći dovelo do težih posledica po njihovo zdravlјe, obolelim od psihoze, zaraznih
bolesti, trudnicama i deci do navršenih 16 godina života.
Nadležni zdravstveni radnik je dužan da o tome obavesti neposrednog rukovodioca i direktora zdravstveneustanove, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje zdravstvene zaštite.
Odluku o nepružanju medicinske zaštite i o udalјenju pacijenta iz zdravstvene ustanove, donosirukovodilac službe, a po potrebi i direktor Opšte bolnice.
Član 8.
Opšta bolnica je dužna na vidnom mestu da istakne:
Obaveštenje pacijentima o vrsti zdravstvenih usluga obezbeđenih iz sredstava obaveznog zdravstvenogosiguranja, a koja su delatnost Opšte bolnice,
Obaveštenje o vrstama i ceni zdravstvenih usluga koje se ne obezbeđuju na teret obaveznog zdravstvenogosiguranja i cenama za pružanje istih,
Obaveštenje o vidovima i iznosu učešća osiguranih lica u troškovimazdravstvene zaštite kao ioslobađanju od plaćanja učešća,
Ime i prezime, odnosno broj kancelarije i radno vreme, osobe zadužene za vođenje postupka pritužbi i žalbi pacijenata (zaštitnika pacijentovih prava).
II. KUĆNI RED
Član 9.
U svim prostorijama Bolnice, a posebno u bolesničkim sobama mora vladati čistoća, red i mir. Za red ičistoću u bolesničkim sobama, po hodnicima, stepeništima i u sporednim prostorijama odelјenja odgovorno je svoosoblјe odelјenja.
Nadzor nad čistoćom na odelјenju vrši glavna medicinska sestra odelјenja. Za čistoću u krugu Bolnice (nastazama, cvetnjacima, u parkovima) odgovorni su: pomoćni radnici, a nadzor vrši Glavna sestra Bolnice.
Član 10.
U prostorijama odelјenja Bolnice bolesnici su dužni da svojim ponašanjem i postupcima ne ometaju radzdravstvenih radnika i ne uznemiravaju ostale bolesnike.
Član 11.
Bolesnicima se može odobriti upotreba radija i TV prijemnika pod uslovom da su sa tim saglasni ostalibolesnici u sobi.
Odobrenje za korišćenje Radio i TV prijemnika iz prethodnog stava daje glavna sestra odelјenja, lekarspecijalista – šef odseka ili načelnik odelјenja.
Član 12.
Bolesnici i druga lica za vreme svog boravka u Bolnici dužni su da čuvaju imovinu Bolnice. Upotrebainventara i druge imovine dozvolјena je u skladu sa njihovom namenom.Svaki odnos prema imovini Bolnice koji ima za posledicu materijalnu štetu utvrdiće se zapisnički, apočinitelј štete mora nastalu štetu nadoknaditi.
Član 13.
Za vreme lečenja u Bolnici bolesnici se moraju pridražavati radnog reda :
buđenje, spremanje i lična higijena nepokretnih bolesnika od 6 00 do 7 00 časova,
merenje temperature, ustajanje, lična higijena pokretnih bolesnika je od 7 00 do 8 30 časova,
doručak bolesnika od 8 30 do 9 00 časova,
odelјenska vizita od 8 00 do 9 00 časova,
ručak od 13 00 do 13 30 časova,
popodnevna vizita oko 18 30 časova,
večera od 18 00 do 18 30 časova,
lična higijena pre spavanja pokretnih i nepokretnih bolesnika od 19 00 do 20 00 časova,
obavezan noćni odmor od 22 00 do 6 00 časova.
Za vreme odelјenske i popodnevne vizite svi bolesnici obavezni su da se nalaze u bolesničkim krevetima, očemu se stara glavna sestra odelјenja.
Član 14.
Svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici dužni su da kvalitetno, savesno, odgovorno i efikasnoizvršavaju svoje poslove i radne zadatke i da u izvršavanju tih poslova i radnih zadataka primenjuju stručno znanjei savremena dostignuća medicinske i druge nauke i da se pridržavaju uputstva i naloga radnika koji vrše kontrolunjihovog stručnog rada i odredaba ovog Pravilnika.
O svakom postupku u svom stručnom radu, nedoumici ili sumnji, radnik je dužan da obavesti radnika kojikontoliše njegov rad i da zatraži odgovarajuću stručnu pomoć.
Član 15.
U vremenu od 7 00 do 8 00 časova održava se jutarnji radni sastanak na kome prisustvuju svi lekari odelјenja.
Jutarnjim sastankom rukovodi Načelnik.
Dežurni lekar, izveštava o stanju hospitalizovanih bolesnika i obolesnicima koji su primlјeni na stacionarno lečenje u popodnevnim i noćnim satima. U tu svrhu ustanovlјava seknjiga Izveštaj dežurnog lekara, u koju se uz potpis dežurnog lekara, unosi svešto je značajno o stanju teških i novoprimlјenih bolesnika, kao i o vanrednimdogađajima i okolnostima koji suugrožavali ili su mogli ugroziti živote ili zdravlјe bolesnika ili radnika.
Glavna sestra odelјenja izveštava o svemu što je značajno u radu medicinskih sestara-tehničara i drugihradnika na odelјenju.
Jutarnji radni sastanak ne može trajati više od jednog časa, osim u izuzetnim slučajevima.
Član 16.
Na jutarnjem sastanku razmenjuju se stručna mišlјenja i stavovi povodom referisanih slučajeva i zauzimajustručni stavovi o dalјem medicinskom tretmanu i lečenju bolesnika i izdaju potrebna uputstva i nalozi radnicimaprisutnim na jutarnjem radnom sastanku.
Član 17.
Najmanje dva puta sedmično načelnik odelјenja obilazi odelјenje i bolesnike odelјenja (vizita), a šefoviodseka i službi to čine svakog dana.
Vizita na odelјenju počinje najkasnije u 9 00 časova, a trajanje vizite mora biti tako podešeno da se do krajaradnog vremena mogu normalno obaviti svi poslovi na odelјenju.Za vreme vizite sobni lekar prezentira kompletnu medicinsku dokumentaciju za svakog bolesnika: napisanuIstoriju bolesti, rendgen i laboratorijske nalaze i dr.
Član 18.
Na prikazima i pregledima, koje organizuje načelnik po potrebi, raspravlјa se o određenomslučaju, odnosno o određenim slučajevima radi zauzimanja stava o lečenju i tretmanu bolenika i radi ocenedosadašnjeg lečenja i tretmana bolesnika.
Član 19.
U toku dana tokom cele godine, dnevni odmor traje od 14 00 do 16 00 časova. U tom vremenu u letnjem periodupokretni bolesnici mogu da napuste bolesnički krevet i da se prošetaju po parku Bolnice, uz prethodno javlјanjemedicinskoj sestri u smeni, a zimi borave u prostorijama za odmor. Za vreme noćnog odmora bolesnici ne smeju
napuštaiti odelenje.
Ulazi u Bolnicu se zaklјučavaju u 20 00 časova.
Član 20.
Za vreme odmora bolesnika nije dozvolјeno uznemiravanje bolesnika od strane medicinskih sestara i drugogosoblјa Bolnice, radi vršenja određenih poslova (merenje temperature, nameštanje kreveta i drugi poslovi vezaniza negu bolesnika i održavanje čistoće u bolesničkim sobama). Ti poslovi se moraju vršiti posle odmora
bolesnika sem u izuzetnim slučajevima kad su ti poslovi neodložni.
Ako se medicinske sestre i drugo osoblјe Bolnice ne pridržavaju odredaba iz prethodnog stava, bolesnicimogu da stave prigovor načelniku odelјenja.
Član 21.
U krug Bolnice dozvolјen je ulazak vozilima ili osobama :
Hitne medicinske pomoći,
službenim vozilom sa nalogom,
zaposlenim u bolnici,
dostavnim vozilima,
vozilima za iznošenje novorođenih beba i unošenje porodilјa – zadržavanje najduže 15 minuta,
vozila sa nepokretnim bolesnicima – zadržavanje najduže 15 minuta,
sa propusnicom lekara.
U slučaju ulaska i parkiranja vozila mimo nabrojanih u prethodnom stavu ovog člana, šef Službeobezbeđenja će angažovati na teret vlasnika vozila proceduru uklanjanja vozila putem ovlašćenih institucijaOpštine.
III. PREGLED I PRIJEM BOLESNIKA NA LEČENјE
Član 22.
Prijem pacijenata radi specijalističkog pregleda, prijem na lečenje, pružanje zdravstvene zaštite i otpustpacijenata vrše zdravstveni radnici u okviru svojih ovlašćenja, u skladu sa Zakonom, podzakonskim aktima.Poslovnim kodeksom i ovim Pravilnikom.
Član 23.
Preglede bolesnika ne mogu samostalno vršiti lekar na specijalizaciji i lekar stažer.
Pregled i ukazivanje potrebne medicinske pomoći građaninu koji se javio za pregled, mora se izvršitiistog dana ili u zakazani dan uz što manje čekanje bolesnika na pregled, a u skladu sa objašnjenjem datim od straneMinistarstva zdravlјa za utvrđivanje kvaliteta rada .
Pregled i ukazivanje medicinske pomoći u hitnim slučajevima mora se izvršiti odmah.
Član 24.
Po obavlјenom pregledu, lekar unosi u protokol odnosno karton rezultate pregleda, anamnestičke podatke,dijgnozu bolesti, ordiniranu terapiju i sve drugo što je potrebno sa medicinske tačke gledišta.
Za određene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, akoje nisu hitne, utvrđuje se Lista čekanja.
Ukoliko zdravstvena usluga nije medicinski neophodna i ako se osiguranik stavlјa na Listu čekanja, dužanje dobiti prethodno obaveštenje u pisanom obliku o razlozima za to.
Ako se osiguranom licu i pored prethodnog obaveštenja pruži zdravstvena usluga na lični zahtev,troškovi zdravstvene zaštite padaju na teret osiguranog lica.
Prijem bolesnika na stacionarno lečenje
Član 25.
Po prijemu osiguranika i drugog korisnika zdravstvene zaštite na specijalistički pregled otvara sezdravstveni karton za svakog osiguranika i korisnika zdravstvene zaštite. U karton se obavezno unose podaci zaidentifikaciju i drugi potrebni podaci.Lekar specijalista u zdravstveni karton obavezno unosi tačne podatke u pogledu dijagnoze, kao i sve drugeznačajne savete date osiguraniku odnosno drugom korisniku zdravstvene zaštite.
Član 26.
Prijem osiguranika i ostalih korisnika zdravstvene zaštite (u dalјem tekstu bolesnika) na lečenje vrši seu redovnom radnom vremenu. O prijemu bolesnika na bolničko lečenje odlučuje lekar u prijemnoj ambulanti.
O prijemu bolesnika na bolničko lečenje po isteku redovnog radnog vremena odlučuje dežurni lekar.
Član 27.
Postupajući po pravilima nauke, medicine zasnovane na dokazima i etičkim načelima, lekar je odgovoran zaodluke o primeni dijagnostičkih i terapijskih procedura i iz tog razloga je u odnosu na druge zdravstvene radnike
najodgovorniji pred svojom savešću, pacijentima i društvenom zajednicom.
Član 28.
Ako lice koje traži zdravstvenu zaštitu, odnosno kome se pruža zdravstvena zaštita, snosi troškove zapruženu zdravstvenu uslugu, dužno je te troškove da plati na blagajni ustanove, a participaciju na odelјenjugde je izvršen prijem dokumentacije. Zaposleni zdravstveni radnik je dužan da za naplaćenu prticipacijuizda priznanicu odnosno račun.
Član 29.
Svaki pacijent kod prijema u bolnicu dužan je da preda bolnički uput, zdravstvenu legitimaciju, ličnukartu ili druge dokaze iz kojih će se videti ko snosi troškove bolničkog lečenja. Dokumenti moraju biti propisnoovereni. U hitnim slučajevima bolesnici se primaju bez dokumenata, ali se moraju u najkraćem roku pribaviti.
Pacijenti iz drugih opština koje pripadaju drugim Upravnim okruzima, moraju imati overen uput od lekarskekomisije nadležne filijale Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Član 30.
Primlјeni bolesnik pre nego što dođe na odgovarajuće odelјenje podvrgava sepotrebnoj higijenskoj isanitarnoj obradi. U hitnim i teškim slučajevima bolesnik se prima na odelјenje bez higijensko – sanitarneobrade.
Član 31.
Po završenoj higijensko-sanitarnoj obradi bolesnik se presvlači u pidžamu. Bolesniku se može odobritida nosi ličnu pidžamau ukoliko to ne predstavlјa smetnju za njegovo efikasno lečenje.
Član 32.
Smeštaj bolesnika u određenu bolesničku sobu vrši glavna sestra odelјenja ili odelјenska sestra, koja tomprilikom upoznaje bolesnika sa kućnim redom utvrđenim u ovom Pravilniku,ukoliko je bolesnik sposoban zarasuđivanje.
Dolaskom u bolesničku sobu, bolesniku se daje na upotrebu odgovarajuća bolesnička oprema a istovremeno seod bolesnika na revers preuzimaju na čuvanje njegova odeća i drugi predmeti koji mu neće biti potrebni za vremelečenja. Odeća se ostavlјa u bolničku garderobu ili se vraća pratiocu bolesnika.
Ukoliko je odeća bolesnika pocepana i zakrplјena ne preuzima se na čuvanje, već se daje pratiocu bolesnika.Bolesniku koji se primi na lečenje u besvesnom stanju, a koji nema pratioca, njegove lične stvari zapisničkipreuzima glavna sestra ili medicinska sestra odelјenja u prisustvu još jednog radnika sa odelјenja.
Zdravstveni radnik koji je primio pacijenta materijalno odgovara za sve stvari koje preuzima od bolesnikana čuvanje, kao i u slučaju oštećenja ili gubitka preuzetih stvari.
Član 33.
Prilikom smeštaja na odelenje, glavna sestra odelјenja ili odelјenska sestra, je obavezna da upozoribolesnika, da je u njegovom interesu da sve stvari od vrednosti (novac, nakit, hartije od vrednosti) preda svompratiocu.
U slučaju da bolesnik nema pratioca, bolesnikove stvari od vrednosti zapisnički preuzima na čuvanjeglavna sestra odelјenja, odnosno medicinska sestra odelјenja uz prisustvo još jednog radnika sa odelјenja.
Vredne stvari se uz zapisnik predaju na čuvanje u sef koji se nalazi na Blagajni Opšte bolnice te se za isti izdaje potvrda – revers.
Član 34.
Glavne sestre stacionarnih odelјenja dužne su da službi prijema i otpusta dostave broj slobodnih postelјaza prijem novih bolesnika svakog prijemnog dana (odnosno svakog dana ako se prijem bolesnika vrši svakog dana)najkasnije do 9 00 časova i od 13 00 do 14 00 časova. U izveštaju se posebno naznačava broj slobodnih muških i broj
slobodnih ženskih postelјa, odelјenjei broj sobe.
Član 35.
Ako bolesnik odbije stacionarno lečenje, lekar je dužan da mu posebno ukaže na posledice koje mogu po njegai njegovo zdravlјe iz toga da proiziđu. Ako bolesnik i posle toga odbije stacionarno lečenje, lekar će u karton,odnosno protokol bolesnika (registar bolesnika) i u njegov uput na lečenje uneti klauzulu da građanin odbija
stacionarno lečenje i pored ukazivanja na moguće posledice.
Član 36.
Po završenoj higijenskoj i sanitarnoj obradi bolesnik se oblači u bolničko odelo. Izuzetno, načelnikodelјenja ili lekar specijalista – šef odseka mogu odobriti pojedinim bolesnicima da nose svoja lična odela i tosamo ukoliko se time ne čini smetnja efikasnom pružanju zdravstvene zaštite bolesnika, odnosno lečenju
bolesnika ili da se ne bi unela infekcija.
Član 37.
Bolesnik, primlјen na stacionarno lečenje, dužan je da pruži svoje generalije ukoliko to nije učinioprilikom dolaska u zdravstvenu ustanovu kako bi se brzo i lako ustanovio njegov identitet, kao i da pruži drugepodatke i dokumenta.
Kod hitnog slučaja, kad bolesnik nije mogao dati potrebne podatke, a oni nisu mogli biti uzeti od rodbineili pratioca, ovlašćeni radnik Kabineta za prijemkonsultuje se sa radnikom odelјenja na kojem je hospitalizovan bolesnik, da bez odlaganja preduzme potrebne korake da se ti podaci idokumenta pribave.
Član 38.
Za svakog primlјenog bolesnika na stacionarno lečenje, radnik na prijemnom ili drugi nadležni radnikispunjava Matični list, prvu stranu Istorije bolesti i drugu potrebnu dokumentaciju. Tako popunjena Istorijabolesti sa potrebnom i do tada oformlјenom medicinskom dokumentacijom dostavlјa se stacionarnom odelјenju
istovremeno kad se bolesnik prima na stacionarno lečenje i šalјe, odnosno odvodi, odnosno odvozi na stacionarnoodelјenje.
Istoriju bolesti za primlјenog bolesnika na stacionarno lečenje piše istog dana sobni lekar.Po prijemu na odelјenje Istorija bolesti se uvodi u odelјenski Protokol hospitalizovanih bolesnika i nanju se upisuje broj tog protokola.
Član 39.
Primlјene bolesnike na stacionarno lečenje radnik na prijemu i otpustu bolesnika ili drugi nadležniradnik uvodi u protokol primlјenih bolesnika onog odelјenja na koje je bolesnik primlјen, a u Istoriji bolesti iMatični list unosi broj ovog protokola pod kojim je bolesnik zaveden.
Član 40.
Kad Opšta bolnica primi na stacionarno lečenje osigurano lice sa teritorije druge Filijale, dužana je dau slučajevima koji su utvrđeni posebnim propisima, o tome pribavi saglasnost nadležne Filijale republičkogzavoda za zdravstveno osiguranje o snošenju troškova lečenja.
Član 41.
U toku lečenja premeštaj bolesnika iz jedne sobe u drugu sobu može se vršiti u okviru odelјenja po nalogunačelnika odelјenja. Premeštaj bolesnika sa jednog stacionarnog odelјenja na drugo stacionarno odelјenje vrši sesporazumno između načelnika stacionarnih odelјenja ili na osnovu dogovora odelјenskih lekara a van redovnogradnog vremena (posle podne, noću, subotom, u nedelјni dan odmora i u dane državnih praznika) po nalogu dežurnoglekara.
Ako je u pitanju hitan slučaj, postupak iz stava 1. ovog člana izostaje, te se bolesnik premešta po nalogunadležnog lekara.
Prvog narednog dana dokumentaciju vezanuza premeštaj bolesnika treba dostaviti Kabinetu za prijem stacionarnih bolesnika radi evidencije i prosleđivanja na ono odelјenje na koje je pacijent premešten.
Sa bolesnikom koji se premešta na drugo stacionarno odelјenje istovremeno se dostavlјa odgovarajućamedicinska dokumentacija koja je do tada oformlјena.
Član 42.
Samo neophodna odeća, obuća i druge lične stvari, za vreme boravka na odelјenju ostavlјaju se i čuvaju u za toodređenim natkasnama. Novac, nakit i druge vredne stvari vraćaju se, odnosno predaju pratiocu bolesnika, a akobolesnik nema pratioca, primlјene stvari od vrednosti se popisuju, i o tome se sačinjava Zapisnik koji potpisujeodelјenska sestra i još jedan radnik odelјenja. Stvari po zapisniku se vraćaju pacijentu prilikom otpusta. Istipostupak se primenjuje i ako bolesnik koji se prima nije pri svesti, a ustanovi se da ima dragocenosti i novac.
IV. BORAVAK BOLESNIKA NA ODELjENјU
Član 43.
U interesu lečenja bolesnika, bržeg ozdravlјenja i održavanja reda u zdravstvenim i drugim prostorijama,bolesnici su dužni da se pridržavaju upustava zdravstvenih radnika i kućnog reda. Bolesnik je dužan da sarađujesa lekarima, zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima kako bi mu zdravstvena zaštita bila nesmetanopružena.U tom cilјu, pacijent je dužan da se pridržava određenog načina lečenja, da prima propisanu terapiju, dase pridržava uputstava nadležnog lekara i drugih zdravstvenih radnika i saradnika. Pacijent svojim postupcimane sme onemogućavati ukazvanje medicinske pomoći drugim bolesnicima.
Član 44.
Bolesniku je izričito zabranjeno da bez poziva nadležnog lica ulazi u radne prostorije odelјenja(operacione sale, ambulante, previjališta i sl.). Pacijentima i ostalim građanima je zabranjeno nepotrebnozadržavanje po hodnicima, stepeništima, sporednim prostorijama i prostorijama namenjenim radnicima bolnice.
Član 45.
Medicinske intervencije koje su po svojoj prirodi skopčane sa većim rizikom, ako zakonom nije drugačijeodređeno, mogu se preduzeti samo po prethodnom pristanku obolelog lica, odnosno njegovog roditelјa, usvojioca ilistaraoca, ako je to lice maloletno ili lišeno poslovne sposobnosti. Ako se radi o licu starijem od 15 godina,uzima se u obzir i njegovo mišlјenje.
Kad je u opasnosti život lica, medicinske intervencije mogu se preduzeti po pravilu na osnovupregleda i bez prethodnog pristanka lica iz stava 1. ovog člana ako je obolelo lice u takvom stanju dane može samo doneti odluku ili usled hitnosti nije moguće pribaviti pristanak roditelјa, usvojioca, odnosnostaraoca.
Član 46.
Ako obolelo lice, njegov roditelј, usvojilac ili staralac ne pristanu za predloženumedicinskuintervenciju, nadležni lekar je dužan da im ukaže na posledice koje mogu da nastanu zbog odbijanja medicinskeintervencije.
Ako lice iz stava 1. ovog člana ne pristane na predloženu intervenciju i posle upozorenja na posledice izprethodnog stava, dužno je da o tome da pismenu izjavu koja se čuva u dokumentaciji o lečenju, a ako odbije davanjetakve pismene izjave, sačiniće se o tome službena beleška u prisustvu najmanje dva svedoka.
Član 47.
Bolesnik koji nije zadovolјan pružanjem zdravstvene zaštite ili pruženom zdravstvenom zaštitom, kao ibolesnik koji nije zadovolјan postupkom radnika zdravstvene ustanove (zdravstvenog ili drugog radnika) možestaviti primedbu. Primedbe se stavlјaju usmeno na zapisnik ili pismeno, zaštitniku pacijentovih prava.
Direktor zdravstvene ustanove dužan je da razmotri primedbe građanina i da ga pismeno obavesti očinjenicama koje je utvrđeno i preduzetim merama najkasnije u roku od pet dana od dana stavlјanja primedbi.
Član 48.
U slučaju da bolesnik na stacionarnom lečenju zahteva da prekine stacionarno lečenje i pored upozorenjalekara na moguće posledice zbog takve odluke a ukoliko to odbije dužan je da o tome da pismenu izjavu, ukoliko toodbije, sačiniće se o tome službena beleška u prisustvu najmanje dva svedoka.
Član 49.
Bolesnik je dužan da omogući lekarima i drugim zdravstvenim radnicima da mu neometano pružaju zdravstvenu zaštitu. U tom cilјu, bolesnik je dužan da se pridržava određenog načina lečenja, da prima propisanuterapiju, da se pridržava uputstva nadležnog lekara i drugih zdravstvenih radnika i sl.
Bolesnik svojim postupcima i ponašanjem ne može onemogućavati ili sprečavati ukazivanje medicinskepomoći (pružanje zdravstvene zaštite) drugim bolesnicima.
Član 50.
Prilikom ostvarivanja zdravstvene zaštite u zdravstvenojustanovi odnosi između zdravstvenih i drugih radnika i bolesnika zasnivaju se na međusobnom uvažavanju ičuvanje dostojanstva ličnosti. O svakom nepoštovanju svoje ličnosti i dostojanstva od strane zdravstvenih idrugih radnika zdravstvene ustanove građanin ima pravo da obavesti lekara koji ga leči, rukovodioca ili neposredno direktora i zaštitnika pacijentovih prava koji je dužan da odmah ispita prijavu građanina ,o rezultatu i preduzetim merama da bez odlaganja obavesti građanina.
Član 51.
Bolesnici mogu primati poštu koja im se dostavlјa preko odgovornog radnika odelјenja.
Član 52.
Pacijenti su dužni da se ophode i ponašaju prema zdravstvenim i drugim radnicima bolnice korektno i ugranicama dozvolјenih normi i ponašanja. Nikakvo zbližavanje niti intimnosti između bolesnika i zaposlenog zavreme lečenja i boravka u bolnici nisu dozvolјeni, kao ni između samih bolesnika. Pacijenti i radnici bolnice
jedni druge ne smeju vređati, omalovažavati, ponižavati, odnosno ne smeju vršiti mobing.
Član 53.
Uz posebno odobrenje direktora bolnice bolesniku se može odobriti poseta sveštenog lica radi obavlјanjaverskog obreda. Verski obredi se obavlјaju na način koji ne ometa druge bolesnike i lica koja ne žele daprisustvuju istom.
V. OBAVEŠTAVANјE O STANјU ZDRAVLjA STACIONARNIH BOLESNIKA
Član 54.
U toku stacionarnog lečenja građanina, daju se obaveštenja o stanju zdravlјa bolesnika njegovoj rodbini izainteresovanim licima,.
Obaveštavanje iz stava 1. ovog člana daju se svakog radnog dana u vremenu od 12 00 do 13 00 časova u ulaznomholu odelјenja, a u dane posete u samom odelјenju u vremenu utvrđenom za posete bolesnicima. Građanima kojidoputuju van šireg područja sedišta zdravstvene ustanove obaveštenja se daju u svako vreme, ali najdocnije do 20 00časova.
Član 55.
Obaveštenja o stanju zdravlјa bolesnika koji se nalaze na stacionarnom lečenju organizuje načelnik odelјenjai odgovoran je za uredno i redovno obaveštavanje.
Član 56.
Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu jepotrebno kako bi doneo odluku o pristanku na predloženu medicinsku meru. Isto obuhvata – dijagnozu i prognozubolesti; kratak opis, cilј i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledicepreduzimanjaodnosno ne preduzimanja predložene medicinske mere; vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedneili trajne posledice; alternativne metode lečenja; moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja
predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenata; dejstvo lekova i mogućesporedne posledice tog dejstva, a pacijent ili član porodice je svojeručno potpisuje.
Član 57.
Ako doktor medicine, odnosno specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar proceni da jepriroda duševne bolesti kod bolesnika takva da može da ugrozi život bolesnika ili drugih lica ili imovinu,može ga uputiti na bolničko lečenje bez pristanka pacijenta uz obavezu obaveštavanja nadležnog suda u roku od 48 sati od časa prijema.
VI. ISHRANA BOLESNIKA
Član 58.
Nadležni lekar određuje vrstu, broj obroka i obim hrane (dijete) za bolesnike. Pripremanje ikuvanje hrane za bolesnike vrši se pod kontrolom bolničkog dijetetičara.
Član 59.
Vrstu, kvalitet i obim hrane (dijeta) određuje za bolesnika na stacionarnom lečenju sobni lekar tako štosvojeručno unosi u dijetnu listu vrstu, kvalitet i obim hrane (dalјem: dijeta) za svakog bolesnika koga vodi.
Član 60.
Na osnovu dijetnih lista glavna odelјenska sestra dostavlјa dijetetičaru vrstu i broj dijeta za svojeodelјenje, a za specijalne dijete i sadržaj dijete, na osnovu čega dijetetičar sačinjava jelovnik bolesnika odelјenja.
Na osnovu jelovnika iz stava 1. ovog člana vrši se pripremanje, spremanje, kuvanje i delјenje hranebolesnicima.
Član 61.
Pripremanje, spravlјanje i kuvanje hrane za bolesnike vrši se pod kontrolom dijetetičara.Pre nego što se hrana podeli po odelјenjima; dijetetičar proba hranu i proverava da li je spravlјenae pouputstvu.Hrana se na odelјenju transportuje specijalnim kolicima u specijalnim sudovima sa poklopcima.
Primedbe na kvalitet, kvanititet ili toplotu hrane saopštava se odmah dijetetičaru, a u njegovom odsustvuradniku koji ga zamenjuje, a u vreme kad dijatetičarne radi, primedbe se unose u knjigu primedbi za ishranu bolesnika iprvog narednog dana saopštavaju dijatetičaru.
Član 62.
Bolesnik se može hraniti samo hranom koju mu odredi nadležni lekar.
Bolesnik se ne može hraniti hranom koja ne potiče iz kuhinje zdravstvene ustanove ili iz kuhinje kojaobezbeđuje hranu bolesnicima.
Član 63.
Pre i posle vremena predviđenog ovim Pravilnikom hrana se ne može deliti bolesnicima, osim akopriroda bolesti to zahteva.
Član 64.
Deoba hrane vrši se u prisustvu i pod kontrolom glavne sestre odelјenja, a u njenoj odsutnosti medicinskesestre koja je zamenjuje, ili druge nadležne medicinske sestre.
Raznošenje hrane bolesnicima po sobama i u trpezariji i serviranje hrane vrši se pod kontrolommedicinske sestre.
Bolesnike koji sami ne mogu da uzimaju hranu, hrane medicinske sestre.
Član 65.
Primedbe na kvalitet i kvantitet hrane bolesnik može dati u usmenoj ili pismenoj formi glavnoj sestriodelјenja, lekaru koga vodi ili načelniku odelјenja. Načelnik odelјenja dužan je da ispita opravdanostprimedbi bolesnika, pa ako su primedbe opravdane, dužan je da preduzme preko direktora ili nadležne službe zaishranu bolesnika, potrebne korake da bolesnik ubuduće prima hranu odgovarajućeg kvaliteta i kvantiteta.
Član 66.
Bolesnici ne mogu primiti hranu od članova svoje porodice, rođaka ili poznanika, koji im dolaze u posetu ili koji im na drugi način dostavlјaju hranu.
Voće, sokovi, kiselu vodu i sl. bolesnici mogu primiti samo po izričitom odobrenju nadležnog lekara uzprethodnu saglasnost načelnika odelјenja.
VII. ODMOR I RAZONODA BOLESNIKA
Član 67.
Bolesnici su dužni da vreme koriste u bolesničkoj postelјi odnosno sobi, osim u vreme određeno zaobedovanje. Nepokretni bolesnici i oni koji iz medicinskih razloga ne smeju da ustaju, vreme u bolnici provode ubolesničkim postelјama. Bolesnici koji mogu da se kreću, slobodno vreme mogu provoditi u zajedničkim
prostorijama ili u krugu bolnice, uz saglasnost dežurnog lekara. Bolesnik je dužan da se na svaki pozivzdravstvenog radnika vrati u svoju sobu.
Član 68.
U bolesničkim sobama velika svetla se gase u 22 00 sata,a pale u 5 00 sati. U međuvremenu, u svim sobamaupalјena su tzv. „dežurna svetla“. Po potrebi, medicinsko osoblјe u toku intervencija pali svetla u bolesničkim sobama, ista ostaju upalјena sve dok zato postoji potreba.
Član 69.
Bolesnici mogu slušati radio i gledati TV program na aparatima koji se nalaze u prostorijama „dnevnogboravka“ samo u vremenu koje određuje glavna sestra odelјenja, odnosno nadležni lekar. Posle gašenja velikog svetlau bolničkim sobama, odnosno posle 22 00 sata, bolesnici ne mogu da se nalaze van bolesničkih soba i svojih postelјa.
Uz posebno odobrenje načelnika odelјenja bolesnici mogu u svoje sobe na sopstvenu odgovornost uneti samotranzistore, kao i portabl TV prijemnike. Nјihovo korišćenje može biti samo ako ne ometaju drugim bolesnicima usobi. Ako upotreba radio i TV aparata smeta ostalim bolesnicima u sobi, vlasnik aparata ne može isti upotreblјavati, odnosno obavezan je da ga isklјuči.
Član 70.
Bolesnici se ne mogu u bolesničkoj sobi fotografisati sami ili sa članovima svoje porodice, svojim rođacima i prijatelјima, sa drugim bolesnicima ili sa radnicima zdravstvene ustanove.
Fotografisanje iz stava 1. ovog člana vrše sami bolesnici ili profesionalni fotografi po odobrenjudirektora. U odobrenju za fotografisanje koje se izdaje profesionalnom fotografu navodi se šta fotograf sme da fotografiše, kojeg dana u sedmici i u koje vreme.
Član 71.
Bolesnicima je strogo zabranjeno igranje karata ili drugih igara u vidu kockanja.
VIII. ODRŽAVANјE REDA I HIGIJENE
Član 72.
Bolesnici kojima se pruža zdravstvena zaštita dužni su da paze na održavanje reda i mira u prostorijamazdravstvene ustanove, a bolesnici koji se stacionarno leče dužni su i da održavaju ličnu higijenu, higijenu svogaodela i postelјine i da paze na higijenu prostorija u kojima leže ili se kreću, odnosno borave.
Član 73.
Bolesnicima kojima se pruža zdravstvena zaštita za vreme boravka u zdravstvenoj ustanovi zabranjeno jepušenje.
Bolesnicima je zabranjeno nepotrebno zadržavanje u hodnicima, na stepenicama, u sporednim i drugimprostorijama, i prostorijama namenjenim za lekare, medicinske sestre i druge radnike zdravstvene ustanove.
Član 74.
Za vreme lekarske vizite bolesnici koji se nalaze na stacionarnom lečenju, mora biti u svojoj postelјi, očemu se stara glavna sestra odelјenja.
Član 75.
Zabranjeno je bolesnicima kojima se pruža zdravstvena zaštita da za vreme boravka u zdravstvenoj ustanoviodnosno za vreme pružanja zdravstvene zaštite pevaju, sviraju, galame, prepiru se ili svađaju ili tuku, kao i svedrugo što može narušti red i mir u zdravstvenoj ustanovi.
Član 76.
Bolesnici kojima se pruža zdravstvena zaštita, za vreme pružanja zdravstvene zaštite, odnosno za vremeboravka u zdravstvenoj ustanovi dužni su da stalno doprinose čistoći i higijeni prostorija zdravstvene ustanove.
U tom cilјu, zabranjeno je bacanje otpadaka, hartije i drugih otpadnih stvari i sprečavanje ili ometanje radnikazdravstvene ustanove da održavaju čistoću i higijenu prostorija ili sprečavanje ili onemogućavanje vršenjanjihovih drugih poslova i radnih zadataka.
Član 77.
Bolesnici moraju svakodnevno održavati ličnu higijenu. Nepokretne bolesnike i one koji ne smeju ili nemogu da ustaju, kupaju medicinske sestre, ako je to medicinski dozvolјeno, a ako nije – lična higijena se takvimbolesnicim održava vlažnim maramicama ili vlažnom krpom ujutru i uveče, tj. po potrebi.
Član 78.
Pidžame se bolesnicima menjaju jednom sedmično, a po potrebi i češće.
Bolesniku se ne može dati pocepana pidžama, mantil i dr.
Član 79.
Postelјina i bolesničke krevete menja se jednom sedmično, a po potrebi i češće.
Postelјina na krevetima ne sme biti prlјava, izgužvana ili pocepana.
Član 80.
Bolesnici su dužni da se ophode i ponašaju prema zdravstvenim i drugim radnicima zdravstvene ustanovekorektno i u granicama dozvolјenih normi ponašanja.Nikakvo zbližavanje ili intimnost između bolesnika i radnika zdravstvene ustanove za vreme lečenja iboravka u zdravstvenoj ustanovi nisu dozvolјeni.
Bolesnici i radnici zdravstvene ustanove jedni druge ne smeju vređati, omalovažavati ili ponižavati.
Član 81.
Odnosi između bolesnika moraju biti korektni i odmereni. Između bolesnika nisu dozvolјene svađe,prepirke, vređanja i tuče.
Nikakvo zbližavanje ili intimnost između bolesnika nisu dozvolјene u zdravstvenoj ustanovi za vremelečenja.
Muški bolesnici ne mogu dolaziti u ženske sobe i obratno, ženski bolesnici u muške sobe, niti se mogusastajati i zadržavati u prostorijama i hodnicima.
Član 82.
Bolesnici su dužni da kao ličnu imovinu čuvaju bolničke pidžame, rublјe, odelo, mantil, papuče, postelјinui drugi inventar i sve druge predmete i vrednosti zdravstvene ustanove. U slučaju oštećenja ili otuđenja od stranebolesnika, bolesnik je obavezan da naknadi štetu zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa postojećim propisima.
Bolesnici su naročito dužni da posle upotrebe zatvore česmu ili tuš i da ugase svetlo prilikom izlaskaiz prostorija u kojoj nije potrebno da svetlo gori.
IX. POSETE BOLESNICIMA
Član 83.
Posete bolesnicima dozvolјene su svakim radnim danom od 14 00 do 15 00 časova, a nedelјom i u dane državnihpraznika u vremenu od 14 00 do 16 00 časova. Radnim danom posle 15 00 časova, a nedelјom i u dane državnih praznikaposle 16 00, ulazak civilima u bolnicu je strogo zabranjen.
Izuzetno, ako se radi o težim bolesnicima i u ostale dane može se odobriti poseta bolesnika, ali samolicima koja su doputovala iz unutrašnjosti van šireg područja sedišta zdravstvene ustanove, a po izričitomodobrenju načelnika odelјenja ili drugog ovlašćenja lekara.
Svakodnevne posete bolesniku mogu se dozvoliti samo iz naročito opravdanih razloga i to po izričitomodobrenju načelniku ili dežurnog lekara za vreme svog dežurstva .
Posete bolesnicima Službe za anesteziju sa reanimacijom odelјenje intenzivne nege, u sobama za intenzivnu negu drugih odelјenja i na porodilištu nisu dozvolјene.
Član 84.
Kod teških bolesnika ili bolesnika kojima zdravstveno stanje tako zahteva, posete se mogu zabraniti iliograničiti kako u pogledu vremena tako i u pogledu broja posetilaca.Informacije o ovim bolesnicima mogu se dobiti svakog dana u vremenu od 13 00 do 14 00 časova.
Član 85.
Iz medicinskih razloga posete bolesnicima se mogu ograničiti na jednu posetu ili na dve posete, tako štose istovremeno kod bolesnika može nalaziti samo jedan posetilac ili samo najviše dva posetioca.
Načelnik odelјenja može posetu vremenski ograničiti, ili potpuno zabraniti, ako to zahteva zdravstvenostanje bolesnika. U tom slučaju prisutni zdravstveni radnici na odelјenju su dužni posetioce informisati orazlozima ograničenja ili zabrane posete.
Član 86.
Za vreme epidemije zaraznih bolesti, poseta bolesnicima se zabranjuje, zabrana posete traje sve dok trajeepidemija zarazne bolesti. Po prestanku epidemije, posete bolesnicima se dozvolјavaju.
Zabrana i dozvola posete iz stava 1. ovog člana ističe se na ulaznim vratima u zgradi zdravstvene ustanove, amože se objaviti u sredstvima javnog informisanja.
Član 87.
Odgovorno lice odelјenja može odobriti, u skladu sa zdravstvenim stanjem bolesnika, posete pojedinim bolesnicima i van vremena utvrđenog za posete. Za takve posete van redovnih, načelnik odelјenja izdaje odgovarajuću propusnicu sa upisanim imenom i prezimenom bolesnika kojem se dozvolјava poseta, nazivom odelјenja, imenom i
prezimenom lica kome se dozvolјava dolazak u posetu i sa tačno upisanim vremenom u kojem se poseta dozvolјava.
Član 88.
Bolesnicima koji boluju od odeređenih zaraznih bolesti nadležni lekar može zabraniti posetu. Posete nisu dozvolјene bolesnicima koji su pod dejstvom droge ili alkohola.
Član 89.
Kod bolesnika čije zdravstveno stanje to zahteva, posete se mogu zabraniti ili ograničiti, kako u pogledu vremena, tako u pogledu broja posetilaca. Posete bolesnicima koji se nalaze pod sudskom istragom dozvolјene susamo uz posebno odobrenje nadležnog suda.
Član 90.
Strogo je zabranjeno da posetioci donose hranu,cigarete,alkohol i droge bolesnicima. Zbog donošenja hrane,cigareta, alkohola i droge može se trajno ili na određeno vreme zabraniti poseta bolesniku. Odluku o zabrani posete donosi načelnik odelјenja i o tome obaveštava direktora zdravstvene ustanove.
Kontrolu unosa hrane, cigareta, alkohola i droge bolesnicima vrši glavna sestra odelјenja, a u njenom odsustvu, druge medicinske sestre.
Član 91.
Za vreme trajanja posete posetioci su dužni da paze na red, mir i čistoću. Oni ne mogu bacati otpatke, nesmeju galamiti, pevati, prepirati se, svađati, vređati i tući se, kao i sve drugo što remeti mir i red bolesnika.
Član 92.
Istovremeno bolesnika može posetiti najviše 5 posetioca u bolesničkoj sobi. Posetioci se moraju sabolesnicima zadržati u prostorijama navedenim za posete.
O miru i redu za vreme posete bolesnicima staraju se i odgovorne su medicinske sestre odelјenja.
Član 93.
Posetiocima bolesnika strogo je zabranjeno da sede na bolesničkim krevetima.
Član 94.
Po isteku vremena utvrđenog za posete bolesnicima, medicinske sestre odelјenja opominju posetioce da jevreme posete isteklo i da su dužni da izađu iz odelјenja.
Ukoliko opomena iz stava 1. ovog člana ne urodi plodom, a posetilac uporno ostaje u odelјenju, medicinska sestra o tome upoznaje lekara. Ako intervencija lekara ne pomogne da posetilac izađe iz odelјenja, lekar poziva radnika na obezbeđenju a u slučaju potrebe nadležni organ unutrašnjih poslova.
Član 95.
Osobe koje borave u bolnici u ulozi posete dužni su da paze na čistoću, red i mir dok se nalaze u bolnici.
Poseti je naročito zabranjeno:
– Pušenje,
– Bacanje otpadaka svih vrsta po sobama, hodnicima i krugu bolnice,
– Ulazak vozilima i parkiranje vozila u krugu bolnice, sem ukoliko za to poseduju posebnu propusnicu,
– donošenje i konzumiranje alkohola ili droge, kao i unošenje hladnog i vatrenog oružija,
– izazivanje nereda i narušavanje mira vikom, galamom i zvučnim signalima.
O poštovanju reda za vreme posete zaduženi su zaposleni lekari odelјenja i medicinski tehničari. Nazahtev direktora, zdravstvenog radnika kao i radnika Službe obezbeđenja, posetilac je dužan omogućiti pregled vozila, torbi i prtlјaga u slučaju bilo kakve sumnje da se unose ili iznose predmeti koji ne mogu da se svrstaju u lične predmete bolesnika.
Član 96.
Licima koji boluju od zaraznih bolesti i deci ispod 10 godina zabranjen je pristup u bolnicu u cilјu posete sem ako načelnik odelјenja ne naloži drugačije . Poseta bolesnicima zabranjena je i licima koja su pod dejstvom alkohola ili droge, ili su zbog psihičke poremećenosti opasna po okolinu. Takođe, licima koja su nepristojno i neadekvatno obučena zabranjuje se dolazak u posete. Pristojno i adekvatno oblačenje je regulisano Poslovnim kodeksom.
X. OTPUST BOLESNIKA
Član 97.
Otpust bolesnika vrši se kada je završeno njegovo ambulantno ili stacionarno lečenje, kad bolesnika trebauputiti na dalјe lečenje u zdravstvenu ustanovu tercijarnog nivoa ili poslati na nastavak lečenja u matičnojustanovi. Otpust se radi i kada to izričito zahteva bolesnik, negov roditelј, usvojilac ili staratelј, ako jebolesnik maloletan ili lišen poslovne sposobnosti.
Činjenica otpusta na lični zahtev se obavezno upisuje u otpusnu listu i evidentira pismenom beleškom,koju potpisuju pacijent, ili rodbina s jedne strane i ordinirajući lekar kojem je iskazan zahtev za otpustom nalični zahtev.
Član 98.
Bolesnicima koji se nalaze na bolničkom lečenju može se uskratiti dalјe lečenje ako: svojim postupcimaonemogućavaju pravilno pružanje zdravstvene zaštite drugim bolesnicima, ako se ne pridržavaju određenog načinalečenja ili ako ne poštuju propisani Kućni red.
Takvi pacijenti (koji su sposobni za rasuđivanje) moraju biti predhodno opomenuti.
Ne može se uskratiti pružanje medicinske pomoći licu ako bi zbog uskraćivanja zdravstvene usluge došlodo težih posledica po njegovo zdravlјe. Medicinska usluga se ne može uskratiti ni licu obolelom od zaraznebolesti koja ugrožava celu zemlјu ili čije je sprečavanje i suzbijanje od interesa za državu.
Član 99.
Otpust bolesnika vrši se istog dana do 12 00 časova, a u hitnim i u opravdanim slučajevima i posle togvremena. Odluku o otpustu bolesnika donosi nadležni lekar uz saglasnost načelnika odelјenja.
Član 100.
Kad se bolesnik otpušta protiv saveta lekara, na svoj izričit zahtev, na zahtev njegovog roditelјa, usvojiocaili staraoca, ako je maloletan ili lišen poslovne sposobnosti, u Istoriji bolesti se konstatuje razlog otpustatakvog bolesnika, kao i to da je bolesnik, odnosno njegov roditelј, odnosno usvojilac, odnosno staralac, bio upozoren na posledice otpuštanja iz odelјenja odnosno zdravstvene ustanove. To isto se mora konstatovati i uOtpusnoj listi bolesnika.
Na isti način će se učiniti kad se bolesnik otpušta zbog nediscipline, odnosno zbog nepridržavanjaodredaba ovog Pravilnika. Bolesnik, odnosno roditelј, odnosno usvojilac, odnosno staralac potpisuje izjavu uIstoriji bolesti o razlozima otpusta iz stava 1. ovog člana. Ako odbije da potpiše tu izjavu, to će se u prisustvu
dva svedoka konstatovati u Istoriji bolesti.
U otpusnoj listi bolesnika se obavezno unose razlozi zbog kojih je pacijent otpušten sa lečenja.
Član 101.
Prilikom otpusta sa stacionarnog lečenja, bolesniku se izdaje otpusna lista, koju potpisuje lekar koji jevodio bolesnika i načelnik odelјenja po ovlašćenju direktora.
U Otpusnoj listi naročito mora biti naznačeno: ime i prezime bolesnika i druge generalije, datum prijemabolesnika na stacionarno lečenje i datum otpusta (vreme boravka u zdravstvenoj ustanovi), dijagnoza bolesti nalatinskom jeziku, šifra bolesti i osnov participacije, rezultati ispitivanja, rezultate laboratorijskih,
radioloških, ultrazvučnih, endoskopskih i drugih analiza, epikriza bolesti, terapija i savet u pogledu dalјeglečenja, ishrane i tretmana bolesnika.
Član 102.
Zajedno sa Otpusnom listom, glavna sestra odelјenja dostavlјa Kabineu za prijem stacionarnih bolesnika, kompletno završenu Istoriju bolesti otpuštenog bolesnika parafiranu od strane načelnika odelјenja poovlašćenju direktora.
Otpust bolesnika se ne može izvršiti bez kompletne medicinske dokumentacije iz stava 1. ovog člana iradnik Kabineta za prijem stacionarnih bolesnika može odbiti otpust bolesnika bez te dokumentacije.
Izuzetno, otpust bolesnika može se obaviti po hitnom postupku, ali se istog dana mora kabinetu za prijem stacionarnihbolesnika dostaviti kompletna medicinska dokumentacija, ali najkasnije narednog dana do 8 00 časova.
Član 103.
Kada bolesnik izvrši samoubistvo u zdravstvenoj ustanovi ili samovolјno napusti stacionarno lečenje na tajnačin što pobegne, lekar odelјenja o tome odmah obaveštava nadležni organ unutrašnjih poslova, načelnikaodelјenja i direktora zdravstvene ustanove.
Ako se odbegli bolesnik ne pronađe, kabinetu za prijem stacionarnih bolesnika dostavlјa se otpusna listaodbeglog bolesnika i druga medicinska dokumentacija.
Član 104.
Otpušteni bolesnik šalјe se i odvodi u Kabinet za prijem stacionarnih bolesnika da primi otpusnu listu i da,na zahtev radnika te službe, pruži potrebne podatke o svom identitetu, o zapošlјavanju i druge podatke neophodneza naplatu potraživanja za njegovo lečenje.Ako je bolesnik nepokretan ili nije u mogućnosti iz drugih opravdanih razloga da ode u Kabinet za prijem stacionarnih bolesnika, za otpusnu listu se šalјe njegov roditelј, odnosno usvojilac, odnosno staralac, ili lice koje je
došlo da ga izvede, a ako po takvog bolesnika nije došao ni roditelј, ili drugo lice, otpusnu listu uzimamedicinska sestra odelјenja i odnosi je bolesniku.
Ako se bolesnik otpušta u subotu, nedelјu ili u dane državnog praznika, odnosno u dan kada kabinet za prijem stacionarnih bolesnika ne radi, otpusna lista se uručuje bolesniku prvog narednog radnog dana.
Licima koja nemaju zdravstvenoosiguranje i urednu dokumentaciju pre prijema Otpusne liste, putemračunovodstvenog odseka i blagajne naplaćuju se troškovi pružene zdravstvene usluge. Ukoliko se ovakva naplata neizvrši pokušaće se naplatiti troškovi od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
U slučaju pružanja hitne medicinske pomoći osobama nepoznatog prebivališta, nakon neuspelog pokušajafakturisanja usluga Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje troškovi lečenja ovih lica proslediće seMinistarstvu zdravlјa radi naplate iz sredstava obezbeđenih u Budžetu Republike Srbije.
Član 105.
Kad primi Otpusnu listu i drugu medicinsku dokumentaciju, radnik kabineta za prijem stacionarnih bolesnikaproverava da li je otpusna lista i druga prateća dokumentacija parafirana. Neparafiranu otgpusnu listu odmahvraća odelјenju po medicinskoj sestri ili drugom radniku odelјenja koji je doveo bolesnika, odnosno doneo otpusnulistu i drugu medicinsku dokumentaciju, osim ako je u pitanju otpust u hitnom slučaju.Radnik kabineta za prijem stacionarnih bolesnika zatim proverava da li su u protokol prijema bolesnika(protokol ležećih bolesnika) ubeleženi svi podaci pa ako nisu, ubeležava ih. Tek posle toga izdaje otpusnu listu.
Član 106.
Sa Otpusnom listom otpušteni bolesnik dolazi kod glavne sestre odelјenja, predaje revers od svojih stvari,stvari uzima i oblači se u svoje lično odelo. Otpuštenom bolesniku se tom prilikom vraća novac i sve drugestvari od vrednosti koje je prilikom prijema ili kasnije dao na čuvanje, a bolesnik vraća bolesničke pidžame,
bolesničko odelo, bolesnički mantil, papuče i druge bolesničke stvari sa kojima je bio zadužen prilikom prijemana stacionarno lečenje ili u toku tog lečenja. Istom prilikom se vraća Potvrda o primlјenim stvarima.Bolesnik se ne može zadržati od otpusta (zadržati u zdravstvenoj ustanovi) zbog toga što prilikom otpusta nije vratio u celini ili delimično bolesničke stvari sa kojima je bio zadužen.
XI. POSTUPAK U SLUČAJU SMRTI BOLESNIKA
Član 107.
U slučaju smrti bolesnika, otpusna lista i izveštaj o uzroku smrti i druga dokumentacija o smrtnom ishodusa drugom kompletnom dokumentacijom dostavlјa se bez odlaganja kabinetu za prijem stacionarnih bolesnika najkasnije uroku od tri časa od smrti bolesnika.Lekar koji je konstatovao smrt bolesnika odmahizveštava njegovu porodicu ili najbližu rodbinu o njegovoj smrti lično ili preko medicinske sestre, koju onovlasti za davanje informacija.
Doktor medicine koji utvrđuje uzrok i vreme smrti lica dužan je bez odlaganja obavestiti Sekretarijatunutrašnjih poslova ako:
ako nije u mogućnosti utvrditi identitet lica,
ne može utvrditi povrede ili posumnja u nasilnu smrt,
na osnovu raspoloživih medicinskih činjenica nije u mogućnosti utvrditi uzrok smrti.
Otpusnu listu, istoriju bolesti i drugu medicinsku dokumentaciju, izveštaj o uzroku smrti i drugudokumentaciju o smrti bolesnika, popunjava lekar koji je vodio bolesnika, a u njegovom odsustvu lekar koji jekonstatovao smrt bolesnika.
Smatra se u smislu ovog Pravilnika da je bolesnik umro u onom odelјenju u koje je upućen odnosno na koje jeprimlјen na stacionarno lečenje.
Član 108.
Ako je na kabinetu za prijem, trijažu i zbrinjavanje urgentnih stanja konstatovana smrt bolesnika, uzroksmrti i drugi podaci se unose u protokol prijema bolesnika i popunjava izveštaj o uzroku smrti i drugi podaci osmrti bolesnika.
Dalјi postupak je isti kao i u slučaju smrti bolesnika koje se nalazio nastacionarnom lečenju.
Član 109.
Pod kontrolom lekara koji je konstatovao smrt bolesnika medicinska sestra obaveštava službu koja je zadužena za iznošenje pokojnika i leš se posle isteka 3 časa od smrti transportuje u kapelu.
Član 110.
Leš umrlog se ne može predati njegovoj porodici, odnosno rodbini, na odelјenju već se rodbina upućuje u kapeluda leš preuzme.
Član 111.
Sve stvari umrlog (odelo, veš, novac i sl.) koje su zadržane u zdravstvenoj ustanovi prilikom njegovogprijema na lečenje predaju se uz potpis njegovoj porodici, usvojiocu, odnosno staraocu ili drugom ovlašćenomlicu. U tom cilјuglavna sestra bolničkog odelјenja vodi knjigu predaje stvari umrlih bolesnika.
XII POSEBNE ODREDBE
Član 112.
Ukoliko bolesnik onemogućava ili sprečava zdravstvenog radnika da mu pruži zdravstvenu zaštitu, ilionemogućava ili sprečava ukazivanje zdravstvene zaštite drugom bolesniku, odnosno zbog drugih povreda odredaba ovogPravilnika, nadležni lekar, a po potrebi i načelnik odelјenja, odnosno direktor, upozoriće takvog bolesnika naposledice i opomenuće ga da tako više ne čini. Ukoliko upozorenje odnosno opomena ne pomogne bolesnik zbog togamože biti otpušten sa lečenja, a razlozi otpuštanja unose se u njegovu otpusnu listu.
Bolesnik ne može biti otpušten po osnovama iz stava 1. ovog člana, ako bi njegovo otpuštanje značilopogoršanje njegovog zdravlјa, odnosno ako bi zbog njegovog otpuštanja došlo do teških posledica, po njegovozdravlјe, ili ako je u pitanju duševni bolesnik koji zbog povrede i stanja bolesti može da ugrozi život građana iliošteti materijalna dobra okoline.
Član 113.
Uputstva za sprovođenje ovog Pravilnika izdaje direktor zdravstvene ustanove.
Član 114.
Ukoliko su neke odredbe ovog Pravilnika suprotne zakonu ili propisima donetim na osnovu zakona,neposredno će se primenjivati zakon, odnosno propis donet na osnovu zakona.Ukoliko neka pitanja nisu uređena ovim Pravilnikom, neposredno će se primenjivati odredbe zakona,odnosno propisa donetim na osnovu zakona.
XIII ZAVRŠNE ODREDBE
Član 115.
Izvod iz ovog Pravilnika, koji se odnose na prava i dužnosti bolesnika, odnosno na korišćenje zdravstvenezaštite u zdravstvenoj ustanovi (kućni red), sačiniće se najdocnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovogPravilnika, uramiti i istaći u svakoj bolesničkojsobi i drugim prostorijama u kojima se pruža zdravstvena
zaštita građanima, čekaonicamai hodnicima .
Član 116.
Za vreme lečenja i ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijenti su dužni da se pridržavaju odredaba ovogPravilnika.
Ukoliko pacijenti krše odredbe o kućnom redu, upozoriće se na mogućnost da mogu biti udalјeni izprostorija u kojima se pruža zdravstvena zaštita.
Član 117.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja na Oglasnoj tabli Opšte bolnice Petrovac na Mlavi